Испитивање ваздуха

Испитивање ваздуха

Испитивање ваздуха

Загађење ваздуха подразумева присуство хемикалија, честица или биолошких материјала који наносе штету или узрокују нелагодност код човека и других живих бића, односно који угрожавају природну средину у атмосфери. Ваздух је прозрачна смеша природних гасова и ситних честица које имају сталан састав и које се налазе у стабилној равнотежи. Међутим, ваздух изнад многих градова је данас мрачан и суморан, а хоризонт нестаје у измаглици. Смог је последица загађења.
До загађења ваздуха долази када се гасови и микроскопске честице чађи (PM10 и PM2.5) и прашине ослобађају у Земљину атмосферу, што изазива промену природног односа и концентрације основних компоненти ваздуха. Понекад ове честице доспевају у атмосферу природним путем, на пример ослобађањем услед вулканских ерупција и природних пожара. Ипак, много чешће је случај да оне доспеју у атмосферу као последица човекових активности.

Саобраћај и индустрија су основни извори загађења ваздуха. Током сагоревања различитих облика горива у моторима или фабрикама, осим ослобађања енергије, испушта се и велика количина штетних материја, као што су угљен-моноксид, угљен-диоксид, сумпор-диоксид, оксиди азота, пепео и чађ.

Људи загађују ваздух на много начина: паљењем шума ради ослобађања пољопривредног земљишта, вожњом аутомобила и авиона, радом у фабрикама и термоелектранама, сагоревањем огрева у домаћинствима. У основи готово свих облика аеро-загађења је потреба човека за енергијом која се добија на рачун сагоревања дрвета, угља, нафте или природног гаса.

Вештачки извори загађивања ваздуха (антропогени извори) настају као последица човекове активности. Они се деле на:

  • Непокретне (стационарне)
  • Покретне (мобилне)

Непокретни извори загађивања ваздуха :

  • Индустријски објекти
  • Термоелектране
  • Топлане
  • Енергане
  • Кућна ложишта

Покретни извори загађивања ваздуха:

  • Саобраћајна превозна средства и кућни апарати

Полутанти који се најчешће емитују у животну средину као последица људске активности су:

  1. Угљен-диоксид (CO2) – природна је компонента атмосфере, али такође је због своје улоге стакленичког гаса описан као „водец́и загађивач.
  2. Оксиди сумпора (SОx)
  3. Азотни оксиди (NОx)
  4. Угљенмоноксид (CО)
  5. Испарљива органска једињења (метанска или неметанска)
  6. Прашина и микроскопске честице
  7. Тешки метали, као што су олово и жива, посебно њихова једињења
  8. Хлорофлуороугљеници (CFC)
  9. Амонијак

и многи други.

Аеролаб је високо специјализован у области мерења емисије из стационарних извора, а мерно-испитна опрема са којом располажемо је најсавременија у области мерења емисије и гарантује изузетно поуздане резултате мерења емисије.

Šuma
Aerolab laboratorija

Бесплатан савет

Позовите нас или сам пишите за бесплатне консултације